„Финансирање пројеката у области обновљивих извора енергије”

На предавању ,,Финансирање пројеката у области обновљивих извора енергије”представила се испред UniCredit банке у Србији, Светлана Церовић, алумниста Економског факултета. Каријеру у UniCredit банци Србије отпочела је 2001. године, радећи на кредитним ризицима и финансирању привреде, односно на пословима финансирања и саветовања чије одељење води. Банка на тржишту Србије послује 20 година и данас има 72 филијале и 1.322 запослених, заузимајући трећу тржишну позицију.

,,Разлика између корпоративног и пројектног финансирања честа је код развијенијих система или код компанија које су се определиле за конкретније индустрије у области финансирања некретнина или финансирања обновљивих извора енергије. Код пројектног финансирања се сваки пут развија одређени пројекат, оформи предузеће које је искључиво намењено за финансирање једног конкретног пројекта и важно је да се процене сви аспекти будућег пословања. У том смислу, наша анализа је усмерена на будућност. Када се одређена компанија задужује, ми директно или индиректно можемо да се ослонимо на пословање целокупне компаније. Фокусирамо се више на будућност и на пројекције новчаних токова у будућности, јер пројекат има често ограничен век трајања, поготово у области обновљивих извора енергије. Важно је да се кроз уговорну документацију успостави контрола над тим предузећем које је основано за развој конкретног пројекта, са детаљнијим уговорним обавезама и финансијским условима у односу на корпоративно финансирање” објаснила је Церовић.

Институције могу учествовати у пројектном финансирању у области обновљивих извора енергије попут ветро-паркова, мини хидроелектрана, соларних електрана, а међу њима се налази и највеће јавно партнерство-депонија у Винчи. Када је реч о великим пројектима попут Винче, задужење је више од стотину милиона еура и тада се јављају финансијске институције.

Осим финансијских институција, на тржишту капитала су интересантне и зелене обвезнице. Да би предузеће или бизнис аплицирао за зелену обвезницу, мора да има адекватан портфолио, односно пројекат иза себе. Зелене обвезнице обезбеђују нешто повољније услове финансирања у погледу трошка и рока. Банке које су тржишни лидери у финансирању пројеката у области обновљиве енергије у Србији су UniCredit и Erste банка. UniCredit се више фокусира на инвестирање ветро-паркова, док се Erste група базира на финансирање мини хидроелектрана.

Међународне финансијске институције су важне у иницијалној фази, јер су и саветодавне институције, док су Влада и Министарства важни због регулативног оквира.

,,Формирано предузеће има своју власничку структуру и власници уносе капитал, што чини један од извора у финансијској структури за финансирање пројеката. Улагач управља пројектом који се развија и финансира од стране финансијских институција. Приход долази од уговора који може бити о откупу електричне енергије, где купац може бити Електропривреда Србије и њена повезана предузећа или компаније које су регистроване за трговину електричне енергије. Битно је да се између пројектне компаније и купца потписује уговор, како би за нас као финансијере пројекат био интересантан, да тај уговор о откупу електричне енергије буде дугорочан и да буде што ближи року отплате кредита” појаснила је процес Церовић.

На крају Светлана Церовић је нагласила најбитније ризике: „Најбитнији ризици су фаза изградње, фаза рада и тржишни ризици. Фаза изградње је лимитирани регрес, а највећи ризик је да ли ће се пројекат извршити и завршити на време. Некада банке траже додатни инструмент обезбеђења од инвеститора и додатне гаранције, а све мора да буде покривено уговором.”