Одржана online презентација Међународног монетарног фонда под називом „European Economic outlook”

Економски факултет је једна од високошколских установа из света која је присуствовала презентовању Европског одсека Међународног монетарног фонда на тему виђења економске перспективе за Европу за период 2020–2021. Тема је била мере за подршку економији у суочавању са пандемијом, а дискутовано је о лекцијама наученим током првог таласа поновног отварања.

Говорили су Alfred Kammer, директор Европског одсека Међународног монетарног фонда, Gabriel di Bella Заменик шефа Одељења за европски развој, Kamil Dybczak сениор економиста, презентовао је Европску економску перспективу док је сениор економиста Carlos Mulas Granados говорио о анализи првобитног искуства поновног отварања у Европи.

Дискусију је отворио директор Alfred Kammer који је истакао колики је значај и улогу одиграла пандемија у европској економији. Захваљујући адекватној реакцији, фискалним пакетима, спроведеној монетарној политици, избегнути су дубљи утицаји на економију, као и већи губици. Током лета, услед олакшавања мера мобилности, економска активност готово да се вратила на претпандемијски период. Међутим, нови талас који је уследио, задао је још јачи ударац него онај који је задесио европску економију током пролећа. Активности које су важне за поновно јачање током 2021. године заснивају се на стратегијама штедње, адекватном понашању људи и придржавању усвојених мера. ,,Пред нама је велики изазов, предвиђања су изузетно несигурна, али постоји светло на крају тунела. Већ неколико вакцина чека на одобрење, а у будућности ће их бити још. Што пре дођемо до вакцине, пре ћемо се вратити животу какав смо водили пре пандемије и оснажити економски опоравак. Оно што је најважније јесте да најскорије вести о вакцинама отклањају бројне несигурности.”

Економиста Kamil Dybczak представио је прво поглавље Европске економске перпективе. ,,Током 2021. године предвиђамо раст економије за 4.7% што је нешто мање од 5,4% које смо предвиђали у јуну ове године.” Опадање ових вредности оправдава се кроз социјално дистанцирање и смањену мобилност, као и економску активност током другог таласа. Није изненађујуће што предвиђања не могу бити у потпуности сигуна, нарочито сада када је број заражених особа премашио број од пролећа. Додатан ризик за економију, специфичан само за ЕУ је Брегзит. Али, изгледи за скори проналазак вакцине свакако уливају наду за јачи и бржи економски опоравак. Препорука је придржавање донетих мера како би се економија одржала и подржао њен опоравак. Један од основних прироритета наших мера јесте сарадња са владама, односно да владе сарађују у брзини и снази њихове примене при чему оне треба да их поново уведу или их олакшају у циљу смањења трошкова током другог таласа. Друго је прилагођена фискална, монетарна и макробонитетна политика која ће подржати агрегатну тражњу и потребу владе да уведе жељене мере у циљу спречавања даљег губитка радних места, банкрота и затварања банака.”

Владе треба да искористе овај опоравак и кризу као прилику да лоцирају проблеме који су постојали пре кризе.

Carlos Mulas Granados је у презентацији ,,Излазак Европе из периода закључавања” направио осврт на отварање након првог таласа короне и резултате на економске активности између априла и јула. Тренд са почетка кризе када је већина европских земаља била затворена, по проласку првог таласа, земље су пратиле различите обрасце поновног отварања. Оно што се догодило у већини земаља након отварања јесте да су њихове економије значајно порасле. Представио је истраживање на тему разлика међу мерама које су земље примениле приликом поновног отварања. Указао је на велике разлике у брзини и времену које је било потребно за поновно отварање, мерама и понашањима. „Земље које су се брже отвориле суочиле су се са 12% већим бројем заражених у односу на земље које су спорије олабавиле мере. Такође, државе које су раније ублажиле мере, показале су 7% већи пораст инфекције у односу на оне које су ово учиниле касније.“

Поновно отварање довело до потребног опоравка економске активности, али по цену интензивирања заразом COVID-19. „Ризик за поновни пораст заражених лежи у две стратегије за поновно отварање – прерано отварање и пребрзо отварање. Са друге стране, економски трошкови постепеног отварања и или у каснијој фази заразе, нису били непропорционално већи.“