У уторак, 28. марта, у оквиру активности којима су обележени Дани факултета за све студенте заинтересоване за тему real estate индустрије у Србији, организована је панел дискусија са кључним питањем „Како је сада, а како ће бити?”. Одговоре су нам дали стручњаци и наши цењени гости Милош Грдинић, MRICS, Development & Asset Management Director, Delta real estate, Ненад Сузић, MRICS RV, Regional Head of Valuation and Development Advisory, CSB Internatinal уз модерирање Срђанa Теофиловић, MRICS RV, Head of Capital Markets & Investor Services.
„Real еstate обухвата и сектор грађевине. Међутим, ми смо део консалтинг света који није тај hardcore већ soft део. Наш задатак је да идентификујемо локацију за проширење малопродаје. Новац тежи да нађе своју намену и увек постоји потражња за добром локацијом. Постоје и банкари који су уско специјализовани за пројектно финансирање и они раде са инвеститорима који улажу у пројекте” објаснио је Сузић.
За некретнине је потребно да прође 5-6 година од идеје до реализације. Дешава се да постоји потражња за 100 хиљада станова што није могуће одједном обезбедити, зато цене расту. Самим тим, у овом тренутку постоји потреба у индустрији и за квалитетним људима.
„Верујте да се сваки труд и рад исплати, само је питање времена. На почетку своје каријере нисам знао шта треба да радим. Када смо завршили факултет, Београд није био исти као данас. Сада је на таквом нивоу да има пројекте који парирају Западној Европи. Пројекти трају пет-шест година и има места за све вас, што данашњим генерацијама омогућава да се развијају без проблема” рекао је Грдинић.
Данас у Београду постоји много улагања у тржне центре, пословне зграде и понуда инвеститора је велика, али има посла за све. У мањим градовима су отворени тржни центри који много мање коштају. Стамбени простори су сада тражени, али на дужи рок не треба бити оптимистичан, јер неће имати ко да их купује. Панелисти сматрају да је последња два три месеца процес стагнације, јер је дошло до засићења.
Панел дискусија завршена је објашњењем да је битно колико је страних инвестиција „ушло” у земљу, јер оне омогућавају унапређење и развој. Мана код страних инвестиција је што временом долази до повлачења новца у иностранство. Битно је да новац остане у земљи. Све земље се такмиче да привуку капитал, али и да задрже капитал. Наши држављани који живе у иностранству могу да из земље изнесу новац, али држави морају да плате порезе. У Србији нема довољно акумулације домаћег капитала, нема фондова за улагање инвестиција, не постоје фондови као у западним земљама. Да би се направили пројекти мора да се привуче инвестиција из иностранства и да се задржи у Србији.
