„Round Table” Алумни клуба на тему – Енергетска криза

Под окриљем Алумни клуба Економског факултета одржан је први Round Table на тему Енергетска криза. Уводно предавање одржао је модератор др Дејан Молнар који је истакао да живимо у изазовном времену. „Поред пандемије, последњих дана се све више спомиње енергетска криза и безбедност. Енергетска сфера нас доводи у ризике када погледамо дешавања у свету. Цена енергената је на максимуму. У Европској Унији цена струје је порасла за 200%. Зелена агенда, енергетска ефикасност, све то намеће додатни притисак. Ми тренутно у Србији имамо релативно стабилну ситуацију, са стабилном ценом гаса. Међутим, у одлагању је опасност” напоменуо је др Дејан Молнар.

Једна од панелиста и специјални гост Округлог стола била је Ксенија Карић, директорка компаније Schneider Electric за Србију и Црну Гору. Нагласила је да је пандемија драстично убрзала многе ствари, посебно тему зелене енергије. „Са доласком новог закона, енергетске кризе и нових цена, ситуација се драстично променила на глобалном тржишту, не само у Србији. Цена струје за индустријски сектор је порасла. Покренута је енергетска транзиција Србије и више неће стати. Друштво и потрошач морају да се промене закључила је Карић.

На питање како се оцењује институционални оквир који је Министарство енергетике донело и како та регулатива утиче на енергетску транзицију Србије образложење је дао Бојан Станић, помоћник директора за стратешку анализу и базе података Привредне коморе Србије. „Постоји низ фактора субјективних и објективних који су утицали да се деси ова криза. Пандемија, оптерећеност ланаца снабдевања, инфлаторни притисак који није само последица пандемије већ и монетарне политике. Промена политике у Кини да смањи загађење и повећа увоз гаса, довело је до тога да се Европа врати старим прљавим изворима енергије као што су лигнит или угаљ. Институционални оквир је донешен у консултацији са Европском Унијом, али ми већ каснимо са реализацијом. Сада на основу тих прописа треба доста радити, да би Србија ухватила корак са зеленом агендом истакао је Станић.

Урош МилосављевићRisk Consulting директор компаније KPMG објаснио је која је и колика одговорност земаља у развоју када је у питању декарбонизација. „Енергетска транзиција у коју улазимо је једна исправна транзиција, за људски род и човечанство. Уједињене нације су постигле глобални консензус о климатским променама. Ми смо дужни да будемо активни протагонисти те приче о енергетској транзицији нагласио је Милосављевић.

Угроженост и конкурентност наше привреде биће таква да ће у будућности бити једнако конкурентна са привредом Европске уније, истакао је Александар Савић, директор дирекције са јавним сектором и специјализована финансирања Erste Bank Serbia. „Што се тиче CO2, производимо струју из најлошијег извора за производњу – нискокалорични лигнит. Ми трошимо два и по пута више енергије од Европске уније на годишњем нивоу. Узрок овога је криза која је настала, јер нема довољно гаса. Норвешка је смањила испоруку гаса због хаварије у својим системима – лоша хидролошка ситуација због које је смањена производња електричне енергије. То је била савршена олуја која је довела до дефицита енергије и поскупљења цена. Замрзнуте су цене струје за грађанство, али не и за привреду. За сваку дугорочну стратегију потребно је погледати ширу слику. Ми као држава субвенционишемо набавку електричног возила, а са друге стране 70% струје добијамо из лигнита. Резултати на крају показују да Теслин аутомобил више загађује, јер је струја произведена од лигнита који више загађује, него да ауто користи бензин закључио је Савић.